Put ka sebi

Dobar dan drage moje,


Tako se radujem da otvorim ovo nove polje u svom životu i u životu Etere. Polje zvano – pisanje. Da, godinama vam pišem kratka pisma uz objave (i naravno – nastaviću) ali sada sebi dajem malo veći prostor a samim tim i mogućnost da izrazim i komunicirama sa vama na jedan nov način.


Kada ne postoji ograničenje u pisanju u smislu broja karaktera, kada ne postoji trka sa beskonačnim skrolovanjem, kada postoji fokus, posvećenost i duboka pažnja – moguće je postići mnogo više.

Tako da, tu sam, da proslavim u to ime i podelim sa vama neke aktuelne misli i teme.


U poslednje vreme većina moja pažnje usmerena je na temu osećaja sopstvene vrednosti. Da li i zašto se osećam vrednom ili bezvrednom? Šta su stvari u životu oko kojih se formira moje samopouzdanje, moje vrednovanje sebe? Da li živim u realnosti sadašnjeg trenutka, da li sam svesna istine sadašnjeg trenutka ili idalje dozvoljavam da me neke prošle priče formiraju i govore mi ko sam i koliko vredim?


Ova tema je od krucijalnog značaja jer kada nemamo osećaj da suštinski vredimo mi upadamo u razne „zamke“ sopstvenog a samim tim i tuđih umova. Kada osećamo da vredimo spoljne okolnosti mnogo manje utiču na nas, maltene je nemoguće izmanipulisati nas jer znamo da ako u tom trenutku nešto „ne uspemo“, „propustimo“, „pogrešimo“ ili se desi neki drugi sličan „negativan“ scenario – iza ćoška čeka nas sledeći u kome ćemo preokrenuti priču. Nevažno da li je tema pertnerski odnos, nekakav drugi odnos ili posao i lično ostvarenje – ako znamo da vredimo ne plašimo se promena.


Da, promena će potencijalno doneti bol, tugu, bes, mi ne postajemo neuništivi i nedodirljivi – samo duboko u sebi znamo da je sve to za naše najveće dobro i ne dolivamo ulje na vatru.


Kada ne osećamo da vredimo svaka promena nas užasava jer se plašimo da će se konačno desiti strašni scenario koga se tajno plašimo – svi će shvatiti da mi ne vredimo, izgubićemo posao, partnera, prijatelje, status, lepu figuru, stagod za šta se grčevito držimo. Iz osećaja bezvrednosti dolazi potreba za kontrolom ljudi, okolnosti, sebe. Mnogo teže se prepuštamo poverenju, lakoći, to budu retki izleti a ne svakodnevna stvarnost.


U redu, to je sve jasno. A sad mnogo važnije pitanje...


Od čega zavisi naš unutrašnji osećaj sopstvene vrednosti?


Iz mog iskustva - prvo zavisi od toga koliko smo hrabri da budemo iskreni. Od toga koliko smo spremni da se zagledamo i zaista doživimo sopstveno srce, da se ogolimo pred sobom i univerzumom i istinito sednemo, u tišini, sa sobom. Sa svim svojim senkama, mrakovima, bolestima, sa svim svojim destruktivnim obrascima, sa svim svojim lepotama, blagoslovima, darovima. Uz to paralelno ide osluškivanje trenutnih unutrašnjih potreba, sposobnost da čujemo sve to što vrišti (ili peva) u nama i da odgovorimo na to sa ljubavlju. Zavisi od našeg razumevanja da ništa nije slučajno, da je svaki deo nas savršen deo slagalice zvane „razvoj moje duše“ i da prihvatimo sve što nam je dato. Uz sve to, naravno, osećaj vrednosti zavisi od kapaciteta da iznesemo krivicu, stid, sve one „šta će drugi reći“ misli i osećaje i da istrajemo i verujemo u sebe i kada deluje kao da apsolutno nema smisla. A onda, kada smo makar na sekundu sreli sebe na tom nivou spremni smo da obogatimo svoj život iskrenim, dubokim odnosima koji nam daju vetar u ledja i kojima mi dajemo vetar u leđa. O kakva je silina u tim iskrenim, zdravim odnosima, kako ta iskrena ljubav, podrška a nekad samo puko svedočenje mogu da nas probude.


E, ovo deluje tako epski i tako čarobno a nekom možda jako daleko...


Kako se tome približiti?


Malim koracima. Malim, svesnim koracima u smeru – ka sebi. Da li je to deset minuta meditacije dnevno koja će postati nova navika, da li je to upis na neki svesni ples, jogu. Da li je to pisanje svega što nam je na srcu ili je to nešto treće – to ne mogu da vam kažem. To je na svakom od vas da oseti, razume i vidi a na meni da iz iskustva kažem – tamo se krije sve što želite. Apsolutno sve o čemu ste ikada sanjali krije se tu, u vama, u tebi, u tvom srcu, u tvom kapacitetu a budeš nežna i hrabra u isto vreme. Svi drugi saveti su quick fixevi, koji nekada mogu itekako da znače, ali ovo je jedini dugoročan način – potpuno reprogramiranje naše svesti sa osude i straha na ljubav.


I da - moguće je, i naravno – nije „lako“. Na mnogo načina podseća na sport – potrebno je svakodnevno trenirati, biti posvećen, dosledan, odlučan. Potrebna je svesna namera, znanje i unutrašnja snaga. Sjajno je to što kada krenemo na taj put, onako stvarno, i kada počnemo da koračamo ka sebi – univerzum pošalje „pomoćnike“. Oni su tu, svuda oko nas, čekaju, a na nama je da napravimo prvi korak.


Srećno


Tamara

401 views
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon

Copyright ©  2019  Etera Jewelry. I