Bliskost sa sobom kao put ka zdravoj seksualnosti

Između potpunog odbacivanja seksualnosti i potpunog stavljanje iste u prvi plan – umetnost je naći zlatnu sredinu.


Jasno nam je da su prve dve opcije advokati iste naopake logike – logike koja se ne bavi celovitim životom nego krajnostima. Krajnosti nikad nisu zdravlje jer – zdravlje = balans = celovitost = istina = ljubav.


Svi veoma dobro poznajemo fanatične krajnosti i prepuštanja ovim periodima zarad istraživanja, probijanja nametnutih granica, radoznalosti ili proste potrebe da nekad budemo odmetnici ili overachieveri i sebe vidimo i prihvatimo i u ovim fazama. Sve ove faze sastavni su deo ljudskog rasta i razvoja ali nisu održive i nisu suštinski zdrave, baš zbog odsustva spomenutog balansa.


Konkretno – ni jedna žena nije samo svetica ni samo kurva, ovi arhetipovi tu su da nas upoznaju sa suštinom (ako smo svesni da su to samo arhetipovi) ili udalje od iste (ako počnemo da ih smatramo za neki apsolut kojem se teži). Svaka od nas u sebi ima onu divlju ženu koja bi trčala gola pu šumi i vodila ljubav sa svakim ko joj se svidi kao i onu mudru, svetu ženu koja bi veoma pažljivo birala i testirala svakog kojeg će pustiti da uđe u nju. Kao i, naravno, još mnoge druge arhetipove koje ilustruju ženu i njen odnos sa sopstvenom seksualnošću.


Problem nastaje kada mi odrastemo u društvu koje plasira samo jednu sliku (nevažno da li je to „akademska“ porodica u kojoj žena kao takva nije vrednovana nego je vrednovan npr nivo njenog obrazovanja, ili imamo patrijarhalnu porodicu gde je žena tu samo da kuva i rađa, ili pak neku gde je žena samo objekad zadovoljstva i muškog uživanja) i time nam sve ostale slike ostanu prećutno zabranjene. Prećutno zabranjene u smislu – ako odlučimo da u jednoj akademskoj porodici da budemo domaćica, ili pole dance plesačica – slediće osude od okoline – nećemo biti prihvaćene – odstupićemo od lojalnosti porodici – srušiće se svet.


Ova spoljna priča je važna ali je mnogo važnija ona unutrašnja – priča gde mi imamo zabranu da priđemo jednom delu sebe jer ako neko slučajno sazna da i to postoji u nama – bićemo večno odbačene iz porodice, izbačene iz Raja, proklete do kraja života. I tada neke svoje delove držimo u tami i ne prilazimo im ili pak živimo ali na neki izopačen način – zbog početnog uverenja da smo pogrešni što ih uopšte imamo.


Prvi korak ka bliskosti sa sobom bio bi da damo pravo svim tim delovima da postoje. Da ih vidimo, da ne bežimo, da sagledamo svoje strasti, svoje potrebe, svoje nagone, svoje želje i maštanja i da ih prihvatimo bez osude, bez ocene, bez drame, bez precenjivanja i potcenjivanja. Bliskost sa sobom je kad kažemo sebi – vidim te i ne odbacujem te (za početak). „Cilj“ je doći na mesto gde vidimo i volimo ali kako su u nama slojevi i slojevi uslovljavanja i odbacivanja potrebno je vreme da zaista obuhvatimo u ljubavi sve te „mračne“ vlažne čoškove našeg bića.


Bliskost sa sobom je proces, put, vreme koje izdvojimo da upoznamo sebe, svoje emocije, svoje emotivne reakcije. Vreme koje izdvojimo da budemo zaista intimne sa sobom, da vidimo svoju istinu i da je prihvatimo i volimo. Mala je razlika između – viđenja i prihvatanja svoje emotivne reakcije na neku situaciju (npr neki stres na poslu ili u školi) i mogućnosti da se okrenemo zdravoj komunikaciji i svesti o svojim potrebama i željama i komuniciranju istih u trenutku vođenja ljubavi.


Ono što je različito jesu kulturološka, sociološka i porodična uslovljavanja koja je beskonačno važno osvestiti da nam nebi vodila život.


Npr, smete da kažete NE na poslu i tu ste jako stroge, jake, sposobne, autoritativne ali u krevetu je svako NE zabranjeno, postajete nečija igračka ili se prosto prepuštate stvarima u kojima ne uživate da ne bi bile odbačene.


Ili obrnuto, ne smete da kažete NE na poslu ali u krevetu volite da ste dominante.


Obe varijante su sasvim u redu ali šta je važno jeste da postanemo celoviti ljudi, celovite žene na svim poljima. Smem da kažem Ne i na poslu i u krevetu, smem da kažem Da i na poslu i u krevetu. Ni jedno ni drugo me ne definiše ni na koji način, prosto mi daje za pravo sa se osećam kako se osećam u tom trenutku i da to iskomuniciram. Ne ne znači da sam opasna, jaka ili pak nezahvalna, Da ne znači da sam dobra, poslušna, mekana, slaba, draga. Da i Ne su prosti alati kojima komuniciramo svoj sadašnji trenutak i nemaju nikakav veći značaj od toga. Veličanje bilo kojeg od ta dva potpuno je bizarno jer van konteksta nemaju nikakav smisao.


Upoznala sam mnogo žena koje su skoro pa ponosne na svoju nemogućnost da kažu „Ne“, kao da ih to na neki način čini ranjivim i čini se da time vape za tuđom zaštitom. Kod njih sve može, one su tako blage i divne i veruju da je to što one pružaju „Da“. Ali DA kao takvo ne postoji bez NE. Ovakav tip žena veruje da čini dobro muškarcima time što je uvek tu, uvek sve može, a zapravo kastriraju i sebe i njega, jer ako vodite ljubav i kad vam se baš i ne vodi i puštate muškarca da uđe u vas kada ga ne želite – njegov penis od vaše vagine i vaše energije dobija poruku da je nepoželjan ili da je nasilnik. Kakogod okrenete – rezultat nije zdravlje – nije iskrenost – nije ljubav. Ovakvi odnosi kao i drugi slični „lažni“ odnosi imaju mnogo podigrica, mehanizama kojima se ne bih bavila – beskrajni su. Lek je uvek iskrenost – svest o tome šta želimo ili ne želimo i jasna komunikacija.


Iskrenost nas stavlja u polje vidljivosti i ranjivosti koji bi mnogi rado zaobišli. Ovo polje nazivam – Bliskost sa sobom. Istina je da ne postoji zdrav odnos bez ovog polja – kako odnos sa drugim tako ni odnos sa sobom i delovima sebe. Bliskost je priznati sebi svoje traume, svoja uslovljavanja, bliskost je videti ih i videti kako utiču na naš život. Bliskost je podeliti ovo sa nekim i poverovati da je moguće biti voljen i kad si to što stvarno jesi. Bliskost je priznati kad nam nešto ne prija kao i naglasiti kada nam baš prija. Bliskost je reći Ne kada osećamo Ne, reći Da kada osećamo Da. Bliskost sa sobom je bliskost sa sadašnjim trenutkom i sposobnost da ga doživimo celim bićem i telom. Bliskost sa sobom je voleti svoje telo i dati mu sve što mu je potrebno da bude zdravo. Bliskost je ljubav, bliskost je dozvola stvarnosti da bude to što jeste – stvarnosti u meni, stvarnosti u tebi. Bliskost se uči, ona je proces, i što smo bliži sebi to smo bliži drugom.


Primer 1: partner ti priđe i počne da te ljubi i iskazuje potrebu za seksualnim odnosom. Ti to baš i ne osećaš ali da ga ne bi razočarala i da ne bi ulazila u neprijatnu istinu – uđeš u odnos. Nije ti baš nešto, trudiš se da ti bude dobro ali sve vreme je prosečno. On to vidi ali kako je već počeo ne želi da prestaje. Odnos prođe u mislima, ili se prekine ili završi kao masturbacija, bez iskustva spajanja sa drugim bićem. „Odradila“ si ga.


Primer 2: partner ti priđe i počne da te ljubi i iskazuje potrebu za seksualnim odnosom. Ceniš njegovu naklonost ali ne osećaš da je to taj trenutak. Iskomuniciraš „malo sam hladna trenutno, nisam sigurna da mi se vodi ljubav ali mi je lepo da se mazim, ako ti je to ok možemo da nastavimo a ako nije možemo i nešto drugo da radimo.“ U zavisnosti od njegove odluke ili krenete u neku drugu akciju ili krenete da se mazite i kroz vreme, polako, možda i dođe do uzbuđenja i iskrenog otvaranja. On se oseća kao zaštitnik jer mu je dat prostor da to bude a ti se otvaraš i iskreno jedva čekaš da uđe u tebe. Cenite se, volite se jer ste prošli kroz „neprijatnost“ istine i iz toga izašli kao pobednici. Ceo odnos je svest o obostranim potrebama, topljenje u uživanju, svest o talasanju. Kada dodje neki čvor – iskomunicirate, prebrodite ga ili prosto prekinete odnos u tom trenu. Kada postoji obostrano uvažavanje i ljubav postoji mnogo načina na koji odnos može da se odigra na obostrano zadovoljstvo.

Ako recimo nije usledio odnos – sledeći put kada dodje do odnosa – on će znati da ga zaista želiš i iskreno vodiš ljubav a ne „odradjuješ“ ga.


Postoje mnogo teže stvari sa kojima je potrebno suočiti se ali ovo je jednostavan primer – kako izgleda komunikacija bez iskrenosti i bliskosti i njen rezultat – a kako – sa iskrenošću i bliskošću i njen rezultat.

Ono što je važno da zapamtimo jeste da – kada mi sebi damo pravo na sopstvena osećanja, nagone, potrebe, emocije, iskrenosti i bliskost – mi drugome automatski dajemo prava na isto. Jedan deo nas to inspiriše ali postoji deo nas koji to plaši.


Jer ako nema uslovljavanja, ako nema trpljenja, ako nema drame – šta ostaje?


To što ostaje krajnje je nepoznatno, neizvesno. Ostaje slobodna volja, ostaje ljubav, ostaje istina. Ako verujemo u to da smo vredni odnosa u kojem vlada ljubav – mi ćemo imati hrabrosti da zakoračimo u ovo polje. Ako verujemo da nismo vredni takvog odnosa – plašićemo se da zakoračimo. Zato je jako važno naglasiti da je od suštinskog značaja rad na dubokim uverenjima vezanim za odnose i ljubav, bliskost, seksualnost, jer su to uverenja koja kreiraju naš život.


A u čemu se sastoji rad? U tome da se okrenemo oko sebe i sagledamo svoj život. Da na osnovu naše trenutne stvarnosti vidimo kakva ograničavajuća uverenja postoje, kakve zabrane, kakve kontrakcije. Da budemo iskreni sa sobom i da krenemo od jedne stvari – neke stvari koja nam se sada čini kao najvažnija. Recimo da je to seksualnost.


Sagledaj sve vezano za tvoju seksualnost. Kako se osećaš s njom - stavi to na papir. Koliko se sigurno osećaš u svojoj seksualnosti? Koliko uživaš u sebi? Da li imaš prostor da budeš baš to što jesi na ovom polju? Da li osećaš bliskost i ljubav kroz seksualnost? Da li imaš prostor da budeš iskrena sa sobom/drugim? Da li te tvoja seksualnost nadahnjuje, da li ti daje energiju ili te crpi? Da li se kroz nju osećaš povezano sa nečim većim, da li komuniciraš sa univerzumom kroz svoju seksualnosti ili nisi svesna toga da je ona od Boga dana?


A onda napiši - kako izgleda tvoj idealni odnos sa sopstvenom seksualnošću? Kada bi tvoja seksualnost bila osoba – kako bi se prema njoj odnosila?


Šta od ovoga već živiš a šta nedostaje?


Da li možeš da se obavežeš na jednu inspirativnu akciju koja bi te približila tvom idealnom odnosu sa svojm seksualnošću? Koja je to akcija?


Da li možeš da napišeš jednu stvar na kojoj si zahvalna a tiče se ove teme?


Eto, to je več početak.


Znaj da svaka pozitivna promena koju učiniš nije samo tvoja, njen eho čuće se u celom univerzumu.


Srećno :)






0 views
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon

Copyright ©  2019  Etera Jewelry. I